Vasilije Vasiljevic


Ideje Vuka Stefanovica-Karadzica, oca srpske knjizevnosti, izazvale su najveci otpor.Digose se protiv njega popovi i kaludjeri i svi ljudi straijeg kova.Sam Stevan Stratimirovic ondasnji arhiepiskop i mitropolit karlovacki bio je neprijatelj Vukov. Cak i Milos Obrenovic knez Srbije nije dao da se ideje Vuka po zemlji rasire i ako je inace bio Vukov prijatelj i protektor.
U tom velikom komesanju izmedju starih i novih ideja, starih i novih ljudi, izbio je u Zemunu trgovac jedan na povrsinu i pomogao da nove ideje pobede i nov pravac u knjizevnosti udje.To je bio - Vasilije Vasiljevic, covek sirokih prsiju, vedrog pogleda, prijatelj Srpstva, knjige njegove, proslosti, knjizevnosti i njegove buducnosti.Pored Vuka mora se uvek s postovanjem i njegovo ime spomenuti.

On je bio Vukov pomagac i utirac novih puteva kojima je srpska knjizevnost prosla.
Vuk ga je postovao i s njime dopisivao.Ziveci povremeno u Zemunu, bio je tu cesto gost u kuci Vasilija Vasiljevica, koji ga je kad je nuzda bila i novcano pomagao. Vasilije Vasiljevic bio je vrlo imocan covek i ova vrlina nije bila u korist samoga Vasilija nego i Vuka, koji se cesto u novcanoj nevolji nalazio. Tako je Vasilije Vasiljevic jedan od radenika i pomagaca Vukovih da se preinaci stari pravopis, da se pocne pisati narodnim jezikom i da se narodne pesme uzmu za primer toga narodnoga jezika.Vuk sam konacnu pobedu nije doziveo, ali ju je doziveo Vasa Vasiljevic, koji je Vuka punih petnajest godina preziveo.

Znameniti ovaj Srbin rodom je i poreklom iz Zemuna, gde se 29. oktobra 1792. rodio.Od skromnih prilika digao se on vremenom, trudom i radom da je od prvih ljudi u mestu bio.U poslednjim godinama svog zivota bio je i jedan od najimucnijih u Zemunu. U mladjim godinama bio je jedan od najrevnosnijih skupljaca predplate na Vukova dela i najodlucnijih propagatora za "j".Zbog toga nisu ga u patrijarsiji marili gde se debelo jer i stari pravopis jako cenio.Bio je dugo godina i skolski nadzornik u Zemunu, pa se bavio i knjizevnoscu.Tako je napisao pripovetku "Cudnovati dogadjaji Karla II. kralja Engleske" i "Vojvodkinja Cerfandcka".Obe naravno jotom.

Uz to je dopisivao sa svima znamenitim Srbima svoga doba, uvek pak cuvajuci trgovinu i kontoar, koji mu je pomogao da bude i imucan covek i narodni prijatelj i dobrotvor.
Godine 1848. bio je jedan od prvaka pokreta u Zemunu. Siljan je u Bec i usao je u narodni odbor.Bio je u Temisvaru gde se radilo o organizaciji nove srpske vojvodine i vodio je u Beogradu kontrolu nad izdavanjem narodnih banaka.

Kad je 1866. trebala izlaziti "Zastava", on je kupio kauciju za list i skupio dosta novaca a i sam dao od svoje gotovine. U Zemunu je bio jedan od suosnivaca stedionice zemunske (1868.) koji i danas postoji i ciji je predsednik dugo godina bio.
Ostavio je i nekoliko hiljada za osnivanje jedne zaklade u Zemunu, kojom srpska crkvena opstina i danas rukuje. U opste je bio njegov zivot uspesan produktivan, pun ljubavi prema rodnom mestu, narodu srpskom i srpskoj knjizevnosti.Vrlo je mali broj srpskih trgovaca onog doba, koji su takim uspehom na svima granama na kojima je stao, radili.
Zivot Vasilija Vasiljevica mogao bi se uneti u nase skolske citanke kao primer nametnog i uspesnog rada.

Umro je 14. marta 1879. u Zemunu u dubokoj starosti od osamdeset i sedam godina.Za sobom je ostavio tri sina od kojih ni jedan nije muske dece ostavio.
Familija Vasiljevic u Zemunu je u muskoj liniji izumrla a njegov imetak za zivota sinova njegovi potrosen.Na veliki primer tecenja, dosao je veci neuspeh i jalovisti.
U zivotu biva potonje cesce nego prvo.


home1.gif (1217 bytes) next1.gif (1271 bytes) sledeca strana